Prvo smo dobili egzotičnog voća prokrijumčarenog iz dalekih zemalja, točnije, Laosa.
Dobili smo na kušanje pitayu (koju već probah), 2 zrna zelene kafe (neznam šta ću s njima, vjerovatno posadit pa vidit šta će bit) i njegovo veličanstvo mangosteen <3
Da vas ne bi udavila s nekakvim prevedenim činjenicama s wikipedije, uputit ću vas odma tamo: http://en.wikipedia.org/wiki/Purple_mangosteen
Malo se gadno čisti, ali jestivi dio koji izgleda ko česan je nevjerovatno sukulentan, ukusan do bola. Okus na trenutke podsjeća na nespolu i mango, ali to je prilično daleka i nestabilna usporedba. Jedinstven je. I to mi je super kad probam stvari koje nisam nikad prije jela. Ko da ugledaš novu boju. Ultraljubičastu. Otkrivenje. Epifanija. Super je. Navodno je užasno skup. Sviđa mi se, imam još jednog u Frizhideru i tog ću sama smazat danas popodne.
U međuvremenu sam prala suđe i staklena zdjelica mi je završila na ruci, raspuknuvši mi kožu i skinuvši mi vjenčani prsten. Završila sam na hitnoj, ali na svu sreću, kompresa u liku krvavog šugamana je spasila situaciju i nisu trebali šavovi. Pa ne mogu niš konkretno kuvat ni mijesit, jabuke perem s jednom rukom. Neću stavljat sliku, niti je neka ozljeda niti je baš jako fuj.
No dobro. Idemo dalje uz veselije teme.
Uz sve te silne egzotike, dobili smo paket od svekrve. Klasici domaće proizvodnje. Nenadjebivi. Domaći kozji sir i kobasice, par komada kozlića, jedno veliko lijepo pile (mi ih od milja zovemo albatrosi) i jednu lijepu veliku racu tj. patku, koja i onako smrznuta već izgleda slasno. 2 kunića, jetrica od istih, domaće mlince, domaći ajvar (ovaj put smo dobili i jedan s manje balančana), domaće kašice od domaći organski uzgojenih bresaka i krušaka bez šećera (mlatim teglu dnevno) i hrpu domaćih jabuka i krušaka <3
Pa smo sinoć ispekli četvrtinu kozlića, uz domaće mlince i grančicu alviza iz vrta mog starog, radi dekoracije :) Iako su mlinci bili namjenjeni za patkicu, nismo mogli odolit jerbo bi ih cijele onako pojeli ko čips. To nam je inače najdraža grickalica, pa je tako i zadnji novogodišnji ručak završio s kupovnim mlincima jer smo ove domaće divote izgrickali direkt iz kese. Evo fotke dole. Možda ne izgleda nešto ovako nabacano na tanjuru, al osto je 4x4cm komadić meseka za doručak.
A uz to smo napravili i korjenasto povrće au gratin. Pročitala sam nekakvu vegeterijansku kuharicu prije par dana, i to je JEDINI recepat nad kojim sam se zamislila. Ovo ostalo je sve smeće. Ali informativna je knjiga, lijepe slike salata ima. Nego. Imam i recept! Ko bi reć! Ide me u zadnje vrijeme. Ali prvo evo slika:
Korišteni derivati:
- korabica, krumpir, korijen celera
- maslinovo ulje i malo maslaca
- senf, sok od pola limuna, 2 komada česna zdrobljena
- dec i po one juhe od cvjetače koje je ostalo razrjeđene s vodom, ali bilo koji temeljac će poslužit
(nismo solili, ali vi slobodno možete)
- parmezan/ribanac
Dakle, povrće se oguli i nareže na taaanke šnitice, u međuvremenu se napravi ulje/smjesa: zagrije se maslac i ulje, u to se doda česan da zamiriše. Pomješa se sa senfom i limunovim sokom. Onda se ređa red povrća pa se malo polije sa mješavinom senfa i ulja, i tako dok ima materijala. Na kraju se podlije s temeljcem tj. u našem slučaju razrjeđenom juhom od cvjetače, poklopi i stavi u pećnicu na 200 stupnjeva da se pečekuha uru vremena. Nakon toga se vadi vani, otklopi, pospe parmezanom i stavi još 15tak minuta da se gornji sloj zapeče. I to je to. Super je, kiselkasno, ukusno. Krumpir bude malo tvrd (logično, zbog limuna) ali sve u svemu, sljedeći put ću ga izostavit i stavit mrkvicu.
Znam i vidim da nam je senf zagorio po rubu. Takve stvari se dešavaju. Previsoko sam podmazala teću, jbg.
A danas odmaram rukicu uz hladnu kafu i dobro štivo; par starih kuvarica od bake i mame.
Nema komentara:
Objavi komentar